"MOLIM BOGA DA PREŽIVI MINUS 11, TO SU NEMOGUĆI USLOVI" Potraga za nestalom Milicom iz Merošine ušla u osmi dan: Prošli smo hektare i hektare, ali nigde je nema
Potraga za Milicom Asanović (25) iz sela Balajnac kod Merošine ušla je u osmi dan, a "češljanje" terena se odvija i u susednim selima Gradište i Aleksandrovo. Pojedini meštani koji su i sami išli u potragu prva dva, tri dana kažu da bi trebalo pretražiti veliku baru koja se nalazi pored sela.
Jedan od meštana koji nam se predstavio kao čiča Milivoje napominje da je bara duboka više od metra.
Zaleđena bara
- Ta bara je nekadašnja njiva koja je sada u toku zime zaleđena. Meštani i lovci i drugi su lomili led da vide da li slučajno tu nečeg ima, ali nekako sumnjam da su stručni to da urade lepo ili kako da kažem, stručno. Od petka (9. januar) od kada traje potraga do ovog trenutka danas je u dve noći bilo minus jedanaest. I to ovde kod nas što je ravno k'o u Vojvodini, a vetar briše. To su nemogući uslovi da se preživi. Molimo boga da je živa! - rekao nam je ovaj stariji meštanin sela.
Ona je nestala u petak, prošle nedelje oko podneva kada je bila kod komšije. Bila je kod komšije da pozajmi malo šećera i kafu, a onda je nestala u povratku kući. Kamere su je do negde snimile, a onda kako kažu njene komšije "kao da je u zemlju propala".
Ivica Petković, predsednik mesne zajednice Balajnca kaže za Kurir da potraga neće stati.
- Stvarno su se svi uključili u akciju traženja devojke. Policija, lovci, meštani, ma svi. Do sada smo prošli hektare i hektare terena i stvarno je neshvatljivo da je nigde nema. Razbijao se led i u toj bari, u širokom pojasu gde je prošla i gde je moguće da je prošla je nema. To je devojka bolesna i slabovida, svi je znamo ovde u selu i stvarno je prava misterija da je tek tako po danu samo nestala - priča Petković za Kurir.
Bila kod komšije
Komšija kod koga je Milica bila neposredno pre nestanka, Slavoljub Todorović, ispričao je ovih dana da je put od svoje do njegove kuće ona znala bez greške.
- Prvo su kod mene kući došli Miličin brat i otac, popričali smo, skuvao sam im kafu, a onda je došla i ona. Izneo sam ribu koja je ostala od Badnje večeri i poslužiuo sam ih da jedu. Milica je isto pristala da uzme tri, četiri parčeta ribe, ali pošto je slabovida, ja sam joj očistio kosti. Milica je zapravo kod mene došla da uzme malo kafe i šećera jer je majka poslala. Prvi je otišao Miličin brat jer se dogovarao nešto sa nekim iz Batušinca. Poslužio sam ribu i oca, a on mi je rekao da u je rano za jelo, iako je bilo oko pola jedanaest ujutru. Onda je i on krenuo i rekao da će Milica da ponese zavižljaj ribe da im pošaljem - ispričao je medijima Slavoljub Todorović i dodao:
- Onda sam spakovao ribu, šećer i kafu, ispratio je do ulaznih vrata. Ona se spustila niz stepenice i izašla na ulicu. Pošla je prema njihovoj kući. Uputila se prema raskrsnici gde je trebala da ide desno, ali ja sam tada ušao u kuću. Miličinom ocu Slaviši je ispao uložak od cipela. To sam video kada sam se vratio u sobu i da ne bi njoj davao, hajde rekoh ću da ih pozovem. Pozvao sam šest puta, ali niko se nije javljao. Onda me greškom pozvao neki komšija pa Miličin otac Slaviša. On mi kaže: "Je l Milica još uvek kod tebe?" Ma kakvi, otišla je još pre sat vremena, kažem ja njemu. Odmah sam zgradio telefon i video sam na početku ulice njega i odmah smo krenuli u potragu. Tražili smo je skoro do dva sata posle ponoći, a onda smo stali zbog ledene kiše.
Milica, inače, nema telefon, ne služi se internetom pa otpadaju teorije da je preko društvenih mreža upoznala nekog i slično.